Bertolt Brecht: Vreme nepogodno za liriku

Tȁ znam: samo je srećan čovek Omiljen. Njegov se glas Rado sluša. Njegovo je lice lepo.

Zakržljalo stablo u dvorištu Svedoči o slaboj zemlji, ali Prolaznici ga ipak s pravom Ruže kao kržljavca.

Zelene čamce i vesela jedra Sunda Ne vidim. Od svega VIdim samo iscepanu ribarsku mrežu. Zašto govorim samo o tome Da četrdesetgodišnja nadničarka ide pogurena? Devojačke su grudi Tople kao ranije.

U mojoj bi mi pesmi slik Izgledao gotovo kao obest.

U meni se bore Oduševljenje zbog rascvetale jabuke I užasavanje zbog mazalovih govora. Ali me samo ovo drugo Odgoni za pisaći sto.

U: Bertolt Breht, Izabrane pesme, izabrao, preveo i priredio Slobodan Glumac (Nolit, Beograd, 1979.)